Da li ste znali da organski otpad iz vašeg domaćinstva možete kompostirati i dobiti prirodno, organsko djubrivo koje potom možete koristiti za djubrenje vaše bašte, voćnjaka, povrtnjaka, cveća ili travnjaka?
Ukoliko ste nekada razmišljali da li i kako započeti sa kompostiranjem zelenog otpada, nalazite se na pravom mestu! Ovaj tekst je baš za vas! Takođe, čak i ako niste do sada razmišljali da se upustite u avanturu zvanu „kompostiranje“, možda danas dobijete motivaciju da to uradite.
Sa vama delimo „recept za kompostiranje“. Pripremili smo tekst na taj način da bude jednostavan za praćenje, pregledan, slikovit, u formi vodiča koji će vam olakšati sam početak kompostiranja. Pa da počnemo!
Kako kompostirati organski, bio otpad?
- Korak br. 1: Napraviti komposter
Komposter najjednostavnije i najjeftnije možete napraviti koristeći polovne palete. Za pravljenje kompostera potrebno vam je 5 paleta: 4 koje ćete iskoristiti za strane i jednu koju ćete koristiti kao poklopac. Takođe, potreban vam je alat, šrafovi i ekseri kojima ćete pričvrstiti strane. Dvorišni komposteri nemaju dno, dno je u potpunosti otvoreno. Ukoliko niste dovoljno vični radu sa alatom, uvek možete pitati nekog majstora da vam napravi ovakav komposter. Postoje i različiti plastični komposteri (kompostne kante), njihove cene su različite i mogu ići do nekoliko hiljada dinara. Dostupni su u različitim radnjama, ali uvek savetujem korišćenje polovnih materjala radi uštede resursa, novca, ali i da bismo izbegli korišćenje plastike koja se ne može reciklirati.
Ukoliko imate veliku količinu zelenog otpada, te vam nije dovoljan komposter koji biste napravili od paleta, uvek možete primeniti najjednostavniju tehniku i napraviti prostor za kompostiranje tako što ćete parče zemlje ograditi žicom. Moguće je kompostirati i u starom buretu.
- Korak br. 2: Odabrati odgovarajuće mesto u dvorištu ili bašti za svoj komposter
Mesto treba da bude makar delimično zaklonjeno od sunca. Postavite svoj komposter pored nekog drveta, uz neki objekat, ili ugao dvorišta. Izbegavajte lokacije pored četinara i oraha ukoliko ste u mogućnosti – ove vrste drveća ne odgovaraju komposteru (stvara se kisela sredina). Takodje, ukoliko možete odaberite mesto sa blagim nagibom – lakše će se ocediti višak vode npr. prilikom većih i jačih padavina. Ukoliko imate mogućnosti, postavite svoj komposter na zemlju, ne beton. Direktan dodir sa prirodnim tlom omogućiće kretanje neophodnih, dobrih mikrooganizama koji su važni za proces kompostiranja. Ukoliko to ne možete, ne brinite, postoji način da unesete korisne mikroorganizme u kompost (o tome pročitajte pod tačkom 6).
- Korak br. 3: Napraviti drenažni sloj
Nakon što smo postavili komposter na odgovarajuće mesto, započinjemo sa prvim korakom njegovog formiranja, a to je drenažni sloj. Pronađite grane koje ćete poredjati uzduž i popreko na dnu kompostera. Dno ovakvog kompostera je obično otvoreno, ali se preko stavljaju grane. Poređajte ih gušće, u dva sloja, što je sasvim dovoljno. Vodite računa da grane budu zdrave, kako ne biste uneli patogene organizme preko bolesnih i trulih grana. Pokušajte da koristite već orezane ili polomljene grane.
- Korak br. 4: Nastavak pripreme drenažne podloge za komposter
Nakon drenažnog sloja od granja sledi sloj kartona iscepkanog na krupnije komade. U procesu kompostiranja koristi se SAMO braon karton, koji nije farban, nema lepkova ili plastificiranih delova. Možete koristiti braon kartonske kutije i deblje braon papirne kese. Ovaj sloj, zajedno sa granama i grančicama koje smo prethodno poređali, predstavlja osnovu na koju potom dodajemo ostale materijale. Ta osnova omogućava stalan protok vazduha, adekvatnu drenažu što je neophodno u procesu kompostiranja.
- Korak br. 5: Prvi sloj braon materijala
Nakon sloja kartona ređamo ono što se u procesu kompostiranja naziva BRAON MATERIJALOM: seno, slama, suvo lišće, sitno iscepkan braon papir (npr. onaj iz zdrave hrane ili pekare), piljevina, strugotina, kora drveta, grančice itd. Braon materijal je bogat ugljenikom.
- Korak br. 6: Obogaćivanje komposta mikroorganizmima
Preko prvog sloja braon materijala poželjno je staviti sloj ŠUMSKE ZEMLJE. Šumska zemlja ili šumska stelja kako se još naziva predstavlja površinski (dubine 10 do 15 cm), rastresit sloj zemlje u šumama karakteristične tamne boje. Ovaj površinski sloj nastaje raspadanjem opalog lišća, trave i grančica u šumama i izuzetno je bogat korisnim mikoorganizmima koji pospešuju proces kompostiranja, tj. razlaganja otpada. Šumska zemlja se stavlja na početku kada formiramo kompost, ne moramo je kasnije dodavati, ali nije na odmet povremeno je dodati, na par meseci, jer je vrlo korisna i doprinosi bržem i boljem radu našeg komposta!
- Korak br. 7: Prvi sloj zelenog materijala
Nakon sloja šumske zemlje sledi prvi sloj ZELENOG MATERIJALA: sveža pokošena trava, kore voća i povrća, plodovi voća i povrća koje nismo iskoristili, stabljike biljaka i cveća, kesice čaja, soc od kafe (ne preterano), ljuske od jaja (osušene i izmrvljene), itd. Zeleni material je bogat azotom.
- Korak br. 8: Drugi sloj braon materijala
Nakon zelenog materijala ponovo ide braon materijal. Slaganje materijala u komposteru podseća na pravljenje torte – sloj po sloj. Voditi računa o odnosu braon i zelenog materijala: BRAON 2:1 ZELENI, što u prevodu znači da braon materijala uvek moramo imati duplo više u odnosu na zeleni.
- Korak br. 9: Voda
Poslednji korak prilikom formiranja kompostera jeste dodavanje manje količine vode. Obavezno koristiti kišnicu ili vodu koja je odstojala bar 48h. Ukoliko dodamo vodu koju smo tog trenutka natočili sa česme unosimo hlor u naš kompost, a on ubija dobre mikroorganizame koji su nam potrebni. Kompost je potrebno poprskati vodom, a ne zalivati, da ga ne bismo previše natopili vodom i za to je najbolje koristiti kantu.
- Korak br. 10: Faza mirovanja
Ovako složen kompost ostaviti i prvih 7 do 10 dana ne dirati i ne mešati slojeve. Ako su klimatski uslovi povoljni, za dva do tri dana, kompostni materijal će se, usled delovanja mikroorganizama, zagrejati na temperaturu od 40-50C. To dokazuje da je proces kompostiranja uspešno počeo. Unutrašnja temperatura kompostne gomile vremenom će još rasti, što dovodi do sterilizacije komposta i uništavanja semena korovskih biljaka ukoliko su se zatekle u zelenom otpadu. Previsoka temperatura (preko 75C) može da dovede do uništenja korisnih mikroorganizama. Zbog toga, a i zbog dotoka svežeg kiseonika je neophodno povremeno okretati masu, o čemu ćemo pisati u nastavku teksta.
Čestitamo! Vaš komposter je formiran i možete početi da ga redovno koristite!
Kako održavati kompost?
Ukoliko ste adekvatno formirali svoj kompost, njegovo održavanje bi trebalo da bude jednostavno i rutinski. Neki od saveta za to su:
- Pripremite zalihe braon materijala unapred: radi lakšeg održavanja komposta uvek pri ruci imajte unapred pripremljen braon materijal (slamu, suvu travu, grančice, braon karton i papir, piljevinu, strugotinu).
- Usitnite ono što ubacujete u kompost: da bi se otpad lakše razgradio potrudite se da uvek usitnite kako braon, tako i zeleni materijal. Krupni komadi organskog otpada će se sporije razlagati.
- Mešanje komposta: nakon 7 do 10 dana od kako ste pokrenuli svoj kompost, došlo je vreme da ga prvi put promešate vilama ili bilo kojom drugom alatkom. Kompost se meša na svakih 7 dana, mada neki ljudi mešaju i redje. Iskustva su različita i na vama je da pronađete metodu koja vam najviše odgovara. Mešanje komposta može biti korisno da biste sprečili da se slojevi različitog materijala slepe, kao i da obezbedite dovoljnu količinu kiseonika. Kompostiranje je aeroban proces što u suštini predstavlja razlaganje otpada u prisustvu kiseonika.
- Tokom letnjih dana, kada su temperature više, nakvasite kompost vodom: setite se da je ponekad, posebno tokom toplih dana bez kiše potrebno malo poprskati vodom naš kompost kako bismo mu vratili vlažnost. Za to nam je potrebna kišnica ili voda koja je odstojala 48h kako bi se povukao hlor nje. Tokom vlažnih, kišovitih dana nije potrebno dodavati vodu.
- Šta ako je kompost previše vlažan: ukoliko primetite da se u vašem kompostu nalazi previše vode (npr. zbog većih padavina) i da je postao isuviše vlažan i lepljiv dodajte mu braon materijala.
- Šta ako kompost počne da smrdi na trulež: dobro formiran kompost ne smrdi, ne miriše na trulež i ne privlači glodare. Dobar kompost miriše kao šuma, i ukoliko ugledate glistu u vašem kompostu, nemojte se plaštiti jer je to dobar znak! Ukoliko primetite da se nešto čudno dešava sa vašim kompostom, npr. počeo je da smrdi na trulež, možete mu pomoći dodavanjem nove količine šumske zemlje, a takođe ga promešajte kako biste uneli dovoljnu količinu kiseonika. Nekada se ravnoteža u kompostu može narušiti ukoliko dodate previše zelenog, a premalo braon materijala. Suština je u balansu, tako da uvek vodite računa o odnosu – braon 2 : zeleni 1.
- Koliko dugo traje proces kompostiranja: proces kompostiranja je brži u letnjem periodu godine zbog viših temperatura, a sporiji tokom hladnih, zimskih dana. Vašem kompostu je potrebno nekoliko meseci (najčešće 6 do 10 meseci) da bi se proces kompostiranja završio. Nekada to može biti i duže, a zavisi od više faktora: vrste otpada koji dodajete, da li je otpad krupniji ili sitniji, vremenski uslovi itd.
- Šta NIKAKO ne smemo odlagati u naš kompost: nikada nemojte u svoj kompost dodavati meso, kosti, ribu, mlečne proizvode, mast, loj, izmet pasa i mačaka, bolesne biljke i sl. Takođe, izbegavajte velike količine kuvane hrane, posebno ako je kuvana sa mesom jer to može privući glodare, ali i poremetiti biohemiju komposta. Kompost je namenjen gotovo isključivo otpadu biljnog porekla. Izuzetak su ljuske od jaja, koje smo prethodno prosušili na vazduhu i izmrvili.
- Pazite na količine citrusa (limun, pomorandža, grejpfrut): citruse možete u manjoj količini ubaciti u svoj kompost, ali izbegavajte velike količine, jer se citrusi zbog transporta na velike daljine i načina uzgoja tretiraju većom količinom hemijskih sredstava, a u kompostiranju želimo da izbegnemo unošenje herbicida i pesticida
